Без хидраната узалудан посао

Доктор Владан Ђорђевић није одустао од чишћења улица, али велике муке и лоша ситуација пратиле су га на сваком кораку. “Најзад варошке улице чисте се како тако два пут недељно, јер полиција нагони свакога да пред кућом и до половине улице почисти…“

“Најзад варошке улице чисте се како тако два пут недељно, јер полиција нагони свакога да пред кућом и до половине улице почисти. То се истина ради у такво доба и на такав начин да је тешко проћи улицама када се чисте, али се ипак ради. Но шта ћемо са Књаз Милошевом улицом, где је макадам, коме највише воде треба да се одржи чист и без прашине, шта ћемо са тим друмом, на коме хиљадама сељачких и предузимачких кола остављају блато са својих точкова и на коме стотинама фијакера и каруца београдских, које иду у Топчидер и назад, дижу прашину која по 24 часа лебди над том улицом као какав густ облак, који се чак са Калемегдана види? Куће у тој улици не смеју лети прозоре отворити, јер уместо да удахну чистим ваздухом, њихове собе се напуне густом прашином, која хоће да их угуши. Ја сам водио преговоре са становницима те улице, који највише трпе од те невоље, да се уортаче са општином за поливање и чишћење, па било да се вода довлачи из бунара жељезничке станице, било из бунара господина Вајферта и господина Вштечке. Преговори још трају. Можда ће се свршити тамо док настане зима, те их Бог ослободи прашине.

За време тих преговора пала је један пут добра киша, која је од оне прашине, у коју пешаци пропадају до чланака, направила блато. Ја сам наредио да довољан број надничара загрне то блато од ‘Лондона’ до краја вароши. То је за два дана извршено, коштало је 36 динара, али је помогло само за два, три дана. Људи који добро памте причаху ми да је за владе поч. Књаза Михаила поливан сваки дан цео тај друм до Топчидера помоћу артиљеријске запреге. Ја, разуме се, нисам могао чинити никакав корак у том правцу, јер знам да сада артиљеријске запреге па чак и возарски ескадрон имају преча посла.

Елем, кад сумирамо сва напрезања за чишћење и поливање београдских улица, излази да о редовном и правилном вршењу тога посла дотле не може бити речи док у свакој улици не буде довољан број хидраната, на које ваља само нашрафити црева од каучука, па да се цела улица за час не само полије, већ ако треба и опере. То ће рећи: да поред толиких разлога, које смо до сада видели за нове водоводе, они су нам безусловно нужни и за само одржавање чистоте у вароши, која је опет један од главних услова за чување здравља.”

Чини се да, читајући извештај доктора Владана Ђорђевића и сагледавајући данашње стање у јавном комуналном систему, можемо да закључимо да је у нас било техничког напретка, али да се схватање и еколошка свест грађана нису много променили од давних времена.