127 година Градска чистоћа

Како посматрати један град у коме живот ври и у који се људи насељавају таквом брзином да се то мери појмовима миграцијских експлозија. Модеран град је, условно речено, живи организам који и свесно и несвесно прилагођава себи простор који осваја и даље се шири.

У свом извештају доктор Владан Ђорђевић је даље говорио о почецима пражњења септичких јама. “Друга једна мера коју је општина ове године усвојила, могла би такође много допринети побољшању здравља у Београду, а то је чишћење нужника и помијара пнеуматичким пумпама.

Доктор Владан Ђорђевић није одустао од чишћења улица, али велике муке и лоша ситуација пратиле су га на сваком кораку. “Најзад варошке улице чисте се како тако два пут недељно, јер полиција нагони свакога да пред кућом и до половине улице почисти... Најзад варошке улице чисте се како тако два пут недељно, јер полиција нагони свакога да пред кућом и до половине улице почисти. То се истина ради у такво доба и на такав начин да је тешко проћи улицама када се чисте, али се ипак ради.

Човек који се пре 127 година осмелио да у Србији и Београду уведе многе иновације и постане зачетник комуналне хигијене, звао се Владан Ђорђевић.

Милутин Петровић, некадашњи председник београдске општине, дошао је 1932. године на плац “Пионир”, где је данас лоцирана “Градска чистоћа”, и лично направио идејну скицу за постављање појединих зграда. Он је својим штапом на земљи обележио гараже у виду потковице а у позадини гараже на растојању од око 60 метара поставио зграду за смештај коња.

Приликом повлачења непријатеља из Београда уништен је целокупни возни парк и опрема “Градске чистоће”, због чега је рад предузећа био веома отежан. У почетку, 1944. године 1.500 радника је користило заплењена непријатељска возила.

У кругу “Чистоће” била је депонија старих, расходованих аутомобила разних типова и мараки и велика количина старог гвожђа, такозвана фурда, из чега је такође црпљен материјал и делови за уграђивање у оштећена возила.