Тако су, по његовој замисли, у периоду од 1933. и 1934. године изграђена два објекта између којих се налазио један овећи плато, оивичен јаблановима. На том платоу је било смештено у великим купастим камарама сено и слама. На другом крају депоновало се стајско ђубре које би у рано пролеће куповали сељаци околних села, а каткад је ђубре продавано појединцима по одређеној цени за једна кола.
На овим објектима и данас стоји метални грб града Београда, а на гаражи мермерна плоча на којој је уклесано када је грађена и ко је изводио техничке радове.
“Градска чистоћа” је непосредно пред Други светски рат располагала са 118 разних моторних возила која су служила искључиво за одржавање чистоће на улицама и трговима као и за изношење и депоновање градског смећа. Од тога је било: 11 ауто-чистилица, 24 ауто-прскалице, 20 тзв. “кука”, специјалних возила за изношење смећа, две цистерне за изношење фекалија, девет булдожера за равнање и набијање смећа на депонијама, 19 разних теретних и полутеретних аутомобила и пет мотоцикала који су служили за обилазак и контролу терена и за друге сврхе. Осим тога, “Градска чистоћа” располагала је и са око 200 коња и стотинак разних запрежних возила, такође за изношење смећа из домаћинстава.
У предратном периоду хигијена града је одржавана истим интензитетом и лети и зими. Када би снег пао, свако би морао са простора испред своје куће или дућана да га уклони. Трговци и власници стамбених зграда су имали хаузмајсторе који су чистили снег. Власници малих кућа сами су чистили и сакупљено смеће бацали на места која су за то била предвиђена. У овом периоду град је углавном био чист.