А сасвим су јединствени и готово непоновљиви они који су при том уградили читав свој живот у радни колектив и оставили за собом дубок и неизбрисив траг. Они се памте и трају у сећањима многих генерација, које су овде радиле и стварале, па дочекале и пензију. Временом су постали незаменљив беочуг у ланцу који представља развој колектива, мост између прошлости и садашњости предузећа. Драгоцен посленик за Градску чистоћу је био и остао Миодраг – Мика Бараћ, жива легенда овог београдског великана.
Са непуне 22 године, јуна 1963. године, запослио на радном месту књиговође купаца у Служби прихода. И данас се сећа дана кад је први пут крочио у парк овог предузећа. “Био сам усхићен призором који ми се указао пред очима. Недалеко од себе угледао сам два предивна пауна, а у њиховој близини срндаће и пуно дивних голубова који су били становници овог предузећа. Тамо даље, испод једног стабла, лежала су два шарпланинца, који су мотрили ко се шета по лепом и негованом парку&хеллип;”
Како је тада ушао, тако је у Градској чистоћи остао пуних 40 година, И за свих тих 40 година остао је подједнако омиљен и поштован, изузетан и као човек и као сарадник многих са којима је сарађивао. Иако никада није стигао а томе није стремио, до високе функције у колективу, без њега је у последње две-три деценије био незамислив рад економских и финансијских служби у Градској чистоћи, Сви његови сарадници су једнодушни у оцени. Својом умешношћу, познанствима и пријатељским односом и ставом умео је да отвори сва врата која су за друге била затворена. Био је, и до данас остао, незаменљиви сарадник многих генералних и финансијских директора. При том је увек налазио времена да на млађе сараднике пренесе своја знања и умећа.
“У свом раду упознао сам много директора”, сећа се данас Мика поименце свих којима је био “десна рука”. “Са свима сам имао одличну сарадњу, али ипак најбољу са Радмилом Трифуновић и Драганом Игњатовићем. Но, увек је било тешко радити у Чистоћи, нарочито у време велике инфлације. Није било пара, плате су биле мале, али смо некако успевали све те тешкоће да превазиђемо својим залагањем.
Његов допринос развоју предузећа је немерљив. Радници никад неће заборавити његову финансијску спретност и умешност коју је испољавао кад је било најтеже. Захваљујући управо својим способностима, смислом за комуникацију и речитост, умео је да извуче кредите у време највеће инфлације. И данас се у предузећу препричава како је Мика знао по цео дан да проведе у банци да би добио кредит, а увече доносио новац у предузеће да би радници добили своје плате.
“Морам да нагласим да је “Градска чистоћа” увек најбоље пословала, и економски и оперативно била најјача, када су на њеном челу били директори који су поникли из овог предузећа. То се посебно односи на ове задње четири године, када смо такорећи ни из чега изградили једно добро опремљено и напредно предузеће, у чему нам је највише помогла Скупштина града”, истиче с нескривеним задовољством Мика Бараћ. “За ове четири године успели смо да обновимо возни парк, који је био просечне старости између 16 и 17 година. Успели смо да побољшамо квалитет услуга, нарочито изношења смећа, али и чишћења и прања.” Када су га недавно колеге и сарадници пратили у пензију, сви су делили исто мишљење: одлази један од најбољих оперативаца у подручју финансија које је предузеће икад имало. Мика је био и до краја остао прави професионалац какав се данас тешко налази.
“Препород нашег предузећа”, истичу сви, “није само проста обнова возног парка, већ унапређење технологије и организације рада. Темељ таквом развоју поставили су директор Драган Игњатовић и сам Мика Бараћ. То је била њихова идеја и заслуга.” Микино мишљење се уважавало, и данас се уважаваа кадгод се одлучује о важним финансијским и економским питањима у колективу.
Мика Бараћ, који био и остао легенда Чистоће, и данас је, као пенсионер, пупчаном врпцом везан за своју другу кућу. Нема дана да није присутан у просторијама дирекције. Жели да помогне својим бившим сарадницима својим богатим искуством и саветом који је увек добродошао.”