У свом извештају доктор Владан Ђорђевић је даље говорио о почецима пражњења септичких јама.
“Друга једна мера коју је општина ове године усвојила, могла би такође много допринети побољшању здравља у Београду, а то је чишћење нужника и помијара пневматичким пумпама. На жалост, за ово неколико недеља, од како се тај посао ради машинама, уверили смо се да ни машине нису свемогуће, јер ни пневматичке пумпе не могу да пошмрчу јоргане, цепанице, комаде од изломљеног собњег намештаја, итд. што се све, на наше велико изненађење, нашло у нужницима. Изгледа да је до завођења општинске службе за извожење ђубрета из вароши свашта бацано нужнике и помијаре, само да што мање остане за таљигаша, кад већ полиција натера новчаним казнама да се ђубре извози. “
По угледу на остале европске градове, приступило се и покушају прања улица. Градоначелник је био наредио Инжењерском одељењу да изради предрачун трошкова те да општина набави саке, кола и остали прибор. Било је предвиђено да се током шест месеци сваки дан поливају и чисте улице Дубровачка, Књаз Михаилова, Узун Миркова, Цариградска и Краљ Миланова до гостионице “Лондон”. Пример и предрачун је показао да би тај посао за пола године коштао 22.790 диара, за целу годину преко 45.000 динара. “Кад би се тај трошак поделио према броју квадратних метара”, изјавио је доктор Владан Ђорђевић, власници кућа би само за поливање и прање плаћали исто колико су плаћали државне порезе. Толики “прирез на чишћење и поливање улица” председник београдске општине није смео ни да предложи. Решење је нашао у коњима, колима и сакама пожарне чете, а са радницима који су били полицијски притвореници намеравао је да проба поливање и чишћење улица. Све је почело једног јутра у пет сати код ресторана “Лондон”, намером да се до седам-осам сати стигне до Теразија, међутим: “Проба је испала не може бити горе. До 10 сахата пре подне дошло се тек до Милутиновићеве апотеке, и ја сам пробу морао прекинути”, резигнирано је известио одборнике др Владан Ђорђевић. По природи енергичан и истрајан није одустао од својих намера, па у свом извештају даље предлаже:
“Морајући и ту идеју напустити, дошао сам на мисао да од оне сиротиње која у општини прима седмично издржавање, а која још има снаге за такав лак посао, као што је чишћење улица, саставим један вод за чишћење улица. У том циљу нудио сам место досадашње милостиње двојином већу недељну зараду. Том приликом видео сам да смо ми, у пркос нашег великог демократизма, врло аристократска раса, јер ево какве сам одговоре добио" : "Вала нико од мојих старих није чистио сокаке, па – вели - ни ја нећу, макар од глади скапао."