О чистоћи града бринуло је Одељење за чистоћу града и Возни парк. Прва наредба о одржавању кућне чистоће је донета 14. фебруара 1945. године, а садржавала је обавезу станара да и на плочнику пред кућом мора да буде “примеран ред и чистоћа”. Занимљиво је да је рад градских чистача одмах по ослобођењу наишао на похвале грађана. Тако је „Борба” објавила писмо извесног Илије А. Мирића из Таковске 18, у коме он моли да се сума од 3.000 динара, приложених у писму, додели највреднијем чистачу улице. Извршни одбор је на седници од 4. априла донео одлуку да руководилац Одељења преда овај новац највреднијем чистачу и о томе обавести дародавца.
Одлука о наплати градског доприноса за одржавање чистоће у Београду донета је 11. јула 1945. године. Највећи допринос плаћали су барови, кабарети и кафешантани као локали и просторије у којима се обављају радње за увесељавање и забаву и точе алкохолна пића, а најмањи допринос узиман је за станове.
Непосредно после рата у Београду се није осећао недостатак делања ове значајне службе. Међутим, како су се прилике у граду нормализовале, грађани су на зборовима почели да реагују и захтевају да се предузму мере за изношење смећа нагомиланог по двориштима. Извршни одбор Народног фронта Београда на својим седницама често је разматрао тај проблем и указивао на потребу предузимања озбиљних мера како би се служба обновила и постепено оспособила за нормалан рад. Првих дана по ослобођењу града окупили су се радници и службеници који су до тада били запослени у „Градској чистоћи” са жељом и намером да обнове радне активности. На окупу се нашла већина радника који су предвођени политичким активистима, били спремни да приступе организованом раду и извршавању свих задатака који у то време нису били нимало лаки. Ваљало је рашчишћавати готово непроходне саобраћајнице које су биле закрчене рушевинама од бомбардовања и тешких борби. У тек ослобођеном Београду „Градска чистоћа” била је једина од малобројних служби која је затечена донекле организована, па се требало приступити само обнови њених функција. Ту су се углавном нашли дотадашњи руководећи службеници, па пошто се у установи није имало шта битно променити, требало је да свако обавља послове и дужност на којима се затекао уочи ослобођења.
Привремено је примењена дотадашња организациона шема, иначе уобичајена за такву врсту градских установа, поготово што је по тадашњим схватањима и сазнањима потпуно одговарала обиму и карактеру те комуналне делатности. У колективу је 31. новембра 1944. године одржан манифестациони митинг поводом оснивања јединствених синдиката. Од градских форума добијане су и дељене радницима бесплатне улазнице за позоришта и биоскопе. Они су тада први пут били у могућности да посећују такве институције, а добијали су и улазнице за разне приредбе на Коларчевом универзитету. За раднике на терену обезбеђивана је већа количина дрвене обуће, неопходне количине хлеба и других намирница за исхрану. Отворена је менза и формирана Радничка набављачка и потрошачка задруга за већи број предузећа и установа. Управни одбор задруге „Градска чистоћа” даје једног службеника који ће радити у задрузи и пет чланова, од којих два у председништво одбора. За почета на располагање јој ставља једно запрежно возило и просторије за канцеларију и магацин.
Формирају се секције и комисије за разна питања друштвеног и економског живота. Уређују се зидне новине „Пионир” са чланцима из живота и рада колектива. Основани су фолклорна група и хор, састављени од чланова колектива. Прва већа приредба одржана је 13. јануара 1945. године у Шестој мушкој гимназији, а приход од те приредбе уступљен је сиромашним грађанима Београда. Покреће се и акција за прикупљање добровољних прилога за пострадало становништво земље. У тој акцији радници и службеници „Чистоће” сакупили су око 150.000 динара.
Следеће активности биле су усмерене на проналажењу и сакупљању делова и материјала за оспособљавање возног парка и механизације, али и што већег броја коња за вучу. Радило се и на прибављању квалификованих радника свих струка, јер их је у предузећу било недовољно. Извори за решавање првог проблема били су углавном позадина фронта и јединице Народноослободилачке војске. Скупљано је и довлачено са свих страна све што се могло користити.