Предузеће ЈКП „Градска чистоћа" основано је пре 128 година, тачније 01.08.1884. године, као „Служба за изношење ђубрета из приватних кућа и чишћење септичких јама". Седиште је било на великој пијаци - данашњи Студентски трг, а као Јавно комунално предузеће регистровано је 29.12.1989. године.
На данашњем простору, ул. Мије Ковачевића бр. 4 тзв. „Пионир" површине 55000 м2, налази се од 1932. год. Оснивач је био др. Владан Ђорђевић тадашњи градоначелник Београда, а почело се метлом, коњским запрегама и таљигама, тракторима, да би се стигло до савремених камиона снаге и преко 400 коњских снага, као и других машина најсавременијих технологија.
Мали је број оних који су попут Др. Владана Ђорђевића имали још тада визију о значају предузећа типа „Градске чистоће" у заштити животне средине, а тиме и здравља људи због чега је предузеће било на маргини развијених институција. Веома се мало улагало у развој предузећа што је резултирало недовољном опремљеношћу, недостатком радне снаге и сл. Без обзира шта ко мисли посао је тежак и одговоран и захтева велики труд и физички напор да би град био чист.Само податак да је однос запослених у ЈКП „Градска чистоћа" и Београђана 1:1000 што јасно говори о напорима запослених да очисте Београд.
Одлуком Управног одбора 1995. године датум оснивања предузећа 1. август 1884. године усвојен је као дан предузећа. Те 1884. године почело се са поједним специјалним направљеним колима за изношење ђубрета по квартовима, седам пари волова, слугама. Прве године изношења ђубрета коштало је општину 17.878 динара, или 30 пара месечно по домаћинству, којих је било 7.626 пријављених. Исте те 1884. године приступило се и пражњењу и чишћењу нужника и помијара први пут помоћу „пневматичких" пумпи, наравно уз много проблема. По угледу на неке веће европске градове приступило се покушају прања улица и то Дубровачке, Кнез Михаилове, Узун Миркове, Цариградске и Краљ Миланове до гостионице „Лондон". Међутим, неки подаци указују на то да се и раније обављено поливање једног дела улица до Топчидера, за време Кнеза Михаила. Ко је уствари Др. Владан Ђорђевић, човек који је заслужан да се у Београду још далеке 1884. године животној средини поклони посебна пажња, увођењем организованог одношења смећа, пражњењем клозетских јама и помијара и прањем и чишћењем улица.
Др. Владан Ђорђевићје рођен 21. новембра 1844. године у Београду. Као ђак исказаоје велико интересовање за природу тј. природне науке. Као ђак Лицеја објавио је роман Кочина крајина. Медицину студира у Бечу, по завршетку студија јавља се као добровољац хирург у Француско-Пруском рату и постаје шеф једне војне болнице у Франкфурту.
По завршетку рата враћа се у Београд где стиче углед лекара али и јавног радника, добија чин мајора, постаје дворски лекар. Оснива Српско лекарско друштво, Српски црвени крст и још много тога. Млад јако образован, тврдоглав, пун нових идеја, оштар критизер није био популаран код тадашње власти у Србији али истовремено веома поштован као реформатор, што је пре свега Београду дало много новитета и помогло му да стане у ред са развијеним градовима у Европи.
О доктору Владану Ђорђевићу се још много тога може рећи као и о његовом доприносу развоју Србије и Београда. Прва наредба о одржавању кућне чистоће донета је 14. фебруара 1945. године а захтевало се да и пред кућом на плочнику мора да буде и примеран ред и чистоћа.
Одлука о наплати градског доприноса за одржавање чистоће у Београду донета је 11. јула 1945.године. „Градска чистоћа" је више пута реорганизована до половине 1946. и то од Одсека у Оделење, затим Дирекцију, да би се половином 1946. године поново организовала као институција за одржавање јавне хигијене, под називом Управа Чистоће.
Последња коњска запрега, која је годинама са периферије града у „сандучарима" вукла смеће, последњих осам запрега „штајераца" продати су на лицитацији 26. марта 1958. године. Први послератни директор „Градске чистоће" био је Љуба Лазаревић. Радило се са старим канадским у рату заробљеним „Fordовима" који су били у расходу. Тек средином педесетих година купљена су на кредит нова возила, мађарски „Чепели", тридесет возила. Преломни тренутак био је 1957. године, од када чистоћа почиње самостално да послује као предузеће, са 1300 радника.