Предузеће ЈКП „Градска чистоћа" основано је пре 122 године, тачније 01.08.1884. године, као „Служба за изношење ђубрета из приватних кућа и чишћење септичких јама". Седиште је било на великој пијаци - данашњи Студентски трг, а као Јавно комунално предузеће регистровано је 29.12.1989. године.
На данашњем простору, ул. Мије Ковачевића бр. 4 тзв. „Пионир" површине 55000 м2, налази се од 1932. год. Оснивач је био др. Владан Ђорђевић тадашњи градоначелник Београда, а почело се метлом, коњским запрегама и таљигама, тракторима, да би се стигло до савремених камиона снаге и преко 400 коњских снага, као и других машина најсавременијих технологија.
Мали је број оних који су попут Др. Владана Ђорђевића имали још тада визију о значају предузећа типа „Градске чистоће" у заштити животне средине, а тиме и здравља људи због чега је предузеће било на маргини развијених институција. Веома се мало улагало у развој предузећа што је резултирало недовољном опремљеношћу, недостатком радне снаге и сл. Без обзира шта ко мисли посао је тежак и одговоран и захтева велики труд и физички напор да би град био чист.
Само податак даје, однос запослених у ЈКП „Градска чистоћа" и Београђана 1: 1000 што јасно говори о напорима запослених да очисте Београд. Међутим, кад би било више разумевања грађана и веће жеље за чистијим градом било би и више сарадње и више би се поштовало предложено упутство за поступање са смећем што би резултирало чистијим градом и мањим ангажовањем „Градске чистоће".
Одлуком Управног одбора 1995. године датум оснивања предузећа 1. август 1884. године усвојен је као дан предузећа.
Те 1884. године почело се са поједним специјалним направљеним колима за изношење ђубрета по квартовима, седам пари волова, слугама. Прве године изношења ђубрета коштало је општину 17.878 динара, или 30 пара месечно по домаћинству, којих је било 7.626 пријављених. Исте те 1884. године приступило се и пражњењу и чишћењу нужника и помијара први пут помоћу „пневматичких" пумпи, наравно уз много проблема.
По угледу на неке веће европске градове приступило се покушају прања улица и то Дубровачке, Кнез Михаилове, Узун Миркове, Цариградске и Краљ Миланове до гостионице „Лондон". Међутим, неки подаци указују на то да се и раније обављено поливање једног дела улица до Топчидера, за време Кнеза Михаила.
Ко је уствари Др. Владан Ђорђевић, човек који је заслужан да се у Београду још далеке 1884. године животној средини поклони посебна пажња, увођењем организованог одношења смећа, пражњењем клозетскихјама и помијара и прањем и чишћењем улица.
Др. Владан Ђорђевићје рођен 21. новембра 1844. године у Београду. Као ђак исказаоје велико интересовање за природу тј. природне науке. Као ђак лицеја објавио је роман Кочина крајина. Медицину студира у Бечу, по завршетку студијајавља се као добровољац хирург у Француско-Пруском рату и постаје шефједне војне болнице у Франкфурту.
По завршетку рата враћа се у Београд где стиче углед лекара али и јавног радника, добија чин мајора, постаје дворски лекар. Оснива Српско лекарско друштво, Српски црвени крст ијош много тога. МладЈако образован, тврдоглав, пун нових идеја, оштар критизер није био популаран код тадашње власти у Србији али истовремено веома поштован као реформатор, што је пре свега Београду дало много новитета и помогло му да стане у ред са развијеним градовима у Европи.
0 доктору Владану Ђорђевићу се још много тога може рећи као и о његовом доприносу развоју Србије и Београда. Прва наредба о одржавању кућне чистоће донета је 14. фебруара 1945. године а захтевало се да и пред кућом на плочнику мора да буде и примеран ред и чистоћа.
Одлука о наплати градског доприноса за одржавање чистоће у Београду донетаје 11. јула 1945.године. „Градска чистоћа" је више пута реорганизована до половине 1946. и то од Одсека у Оделење, затим Дирекцију, да би се половином 1946. године поново организовала као институција за одржавање јавне хигијене, под називом Управа Чистоће.
Последња коњска запрега, којаје годинама са периферије града у „сандучарима" вукла смеће, последњих осам запрега „штајераца" продатоје на лицитацији 26. марта 1958. године.
Први послератни директор „Градске чистоће" био је Љуба Лазаревић. Радило се са старим канадским у рату заробљеним „Fordовима" који су били у расходу. Тек средином педесетих година купљена су на кредит нова возила, мађарски „Чепели", тридесет возила. Преломни тренутак био је 1957. године, од кад чистоћа почиње самостално да послује као предузеће, са 1300 радника.
Први директор жена, госпођа Радмила Трифуновић изабрана је на то место 1987. године и остала на том месту пуних седам година. Предузеће ЈКП „Градска чистоћа" ималаје у свом постојању више успона и падова да би последњих година доживело прави процват и достигло ниво када квалитет, квантитет и ефикасност доминирају свакодневницом рада. Но ту се није стало, развојни програми у складу са потребама су и даље присутни.
Посебно истичемо јасно уочљиву разлику између 2000. године, годину када је предузеће било у колапсу и након наступа промена 2006. године када је предузеће израсло у модерно, финансијски стабилно, добро опремљено, спремно да и најсложеније задатке реализује, ефикасно и квалитетно. Међутим, треба истаћи да се данашње руководство није тиме задовољило и стално испољава тренд даљег развоја.
Док је 2000. године у предузећу радило 2663 данас ради 1915 радника што је за 748 мање, док су се квалитет и ефикасност повећали, не без разлога.
Када је 2000. године, садашње руководство преузело предузеће ЈКП «Градска чистоћа» наишло се на једну изузетно тешку ситуацију, на граници опстанка, радна недисциплина је царовала, возни парк истрошен, осиромашене радионице, запуштена депонија, недовољно судова за одношење смећа а и то штоје било, билоје амортизовано ..... дугови велики.
Одмах по преузимању предузећа од бившег руководства, током 2001. и 2002. године приступило се променама, пре свега дошло је до увођења нове организације, обезбеђена су средства од Скупштине града и сопствена неопходна за озбиљније промене, подигнут је морал и радна и технолошка дисциплина запослених, постигнута је велика уштеда у потрошњи горива и резервних делова, итд.
Скупштина града је обезбедила током 2001. године средства чиме су измирена дуговања према добављачима у износу двадесет милиона динара, током 2001. и 2002. године примљено је преко Скупштине града кроз донације 22 возила. У том периоду купљено је 14.070 контејнера, металних и пластичних, запремине 1,1 мЗ од чега 70 великих контејнера за шут запремине 5м3, око 8500 корпица, 4500 пластичних кантица са точкићима, капацитета 120 и 240 литара. Набављене су машине за монтирање гума, топло прање резервних делова. Обезбеђеноје 10 нових ауто-чистилица, осам капацитета 5м3 и 2 капацитета 2,5м3 марке «Дулево» које представљају последњу реч технике.
Такав однос према раду и боља опремљеност и оспособљеност дали су и видне резултате, после дуго година, остварен је позитиван резултат у шестомесечном пословању од скоро 9 милиона. Поред редовних тј. основних у овом периоду одвијале су се и друге активности као што су уклањање дивљих депонија, чишћење приобаља, чишћење за политичким, спортским, културним и другим манифестацијама, резултати су били видљиви, грађани задовољни.
Први резултати су били подстицај за даље, веће планове, обухват територије града је био све већи, квалитет све бољи, ефикасност на завидном нивоу, плате редовне, добављачи измирени, грађани све задовољнији.