Депонија у Винчи заузима површину од око 70 хектара, а са зеленим површинама представља једну од најсавременијих депонија у окружењу. Корисна употреба исте датира још од 1977. године, а искоришћени простор за депоновање смећа износи око 42 ха.
Дневни прилив смећа (кућно смеће, земља, шут и др.) износи преко 2700 тона, а од те количине возила "Градске чистоће" довезу преко 2000 тона. Улазак смећа на депонију је строго контролисан, почевши од саме улазне рампе (радници службе обезбеђења), преко ваге где се врши прецизно мерење и класирање смећа у возилима по свом саставу, односно структури и упућује даље на одговарајуће локације за истовар.
У предходном периоду дошло је до значајног повећања обима посла на самој депонији што је захтевало детаљну реконструкцију инфраструктуре објекта и замену постојеће механичке ваге модернијом дигиталном вагом чији је максимални опсег мерења 60 тона. Проток возила на ваги је знатно убрзан, износи у дневној количини од 350 до 400 возила у једном смеру. Од наведеног броја, возила "Градске чистоће" дневно у просеку довезу између 250 и 300 тура. Све количине се по категоријама региструју у бази података рачунара на ваги који је системски повезан са главним рачунаром депоније "Винча". Обрада података са свакодневно врши, а извештаји се шаљу одређеним службама у главној дирекцији где се врши финална обрада података.
Депонија подмирује потребе града Београда, али не само кроз ангажман возила и радне снаге "Градске чистоће", већ могућношћу приступа трећих лица да изврше истовар кућног смећа, земље и грађевинског шута као и кабастог отпада о сопственом трошку. Поред наведене намене депонија пружа посебне услуге уништења робе са истеклим роком као и складиштење медицинског отпада у за то посебно направљене касете.
Свако возило које уђе у круг депоније детаљно је опрано и дезинфиковано по завршетку рада у три корака: Први корак је платно за грубо прање (унутрашњост сандука смећа), следећи је новоинсталирана машина за прање доњег постројења возила и задњи је финално прање са дезифекционим средствима и топлом водом помоћу "ВАП" апарата и усисивача за одржавање чистоће унутрашњости кабине сваког возила. На погону је формирано "рециклажно двориште" у коме се врши издвајањесекундарних сировина као што су: бакар, алуминијум, картон, папир, најлон, МЕТ амбалажа, месинг и др.
Посебан понос депоније представља велики број зелених површина, прекривених густом и увек уредно покошеном травом, пошумљених са различитим врстама листопадног и четинарског дрвећа које на први поглед обичног посматрача не оставља равнодушним и даје му осећај повратка из урбане свакодневице у "нетакнуту" природу. Свежина коју испуштају четинари у потпуности елиминише непријатни "мирис" депоније. Посебан утисак на посматраче оставља зелена површина у коју су смештене разне животиње: паунови, фазани, голубови и патуљасти јарићи са прелепим дрвеним и металним објектама који су осликани разним мотивима и уређени у сврху њиховог што конфорнијег боравка.