127 godina Gradska čistoća

Kako posmatrati jedan grad u kome život vri i u koji se ljudi naseljavaju takvom brzinom da se to meri pojmovima migracijskih eksplozija. Moderan grad je, uslovno rečeno, živi organizam koji i svesno i nesvesno prilagođava sebi prostor koji osvaja i dalje se širi.

U svom izveštaju doktor Vladan Đorđević je dalje govorio o počecima pražnjenja septičkih jama. “Druga jedna mera koju je opština ove godine usvojila, mogla bi takođe mnogo doprineti poboljšanju zdravlja u Beogradu, a to je čišćenje nužnika i pomijara pneumatičkim pumpama.

Doktor Vladan Đorđević nije odustao od čišćenja ulica, ali velike muke i loša situacija pratile su ga na svakom koraku. “Najzad varoške ulice čiste se kako tako dva put nedeljno, jer policija nagoni svakoga da pred kućom i do polovine ulice počisti... Najzad varoške ulice čiste se kako tako dva put nedeljno, jer policija nagoni svakoga da pred kućom i do polovine ulice počisti. To se istina radi u takvo doba i na takav način da je teško proći ulicama kada se čiste, ali se ipak radi.

Čovek koji se pre 127 godina osmelio da u Srbiji i Beogradu uvede mnoge inovacije i postane začetnik komunalne higijene, zvao se Vladan Đorđević.

Milutin Petrović, nekadašnji predsednik beogradske opštine, došao je 1932. godine na plac “Pionir”, gde je danas locirana “Gradska čistoća”, i lično napravio idejnu skicu za postavljanje pojedinih zgrada. On je svojim štapom na zemlji obeležio garaže u vidu potkovice a u pozadini garaže na rastojanju od oko 60 metara postavio zgradu za smeštaj konja.

Prilikom povlačenja neprijatelja iz Beograda uništen je celokupni vozni park i oprema “Gradske čistoće”, zbog čega je rad preduzeća bio veoma otežan. U početku, 1944. godine 1.500 radnika je koristilo zaplenjena neprijateljska vozila.

U krugu “Čistoće” bila je deponija starih, rashodovanih automobila raznih tipova i maraki i velika količina starog gvožđa, takozvana furda, iz čega je takođe crpljen materijal i delovi za ugrađivanje u oštećena vozila.